Faktori koji uticu na eksternu balistiku / balisticku krivu


1. Gravitacija – sila koja vuce projektil nadole.
-visina – sila gravitacije opada sto je visina veca
2. Trenje – otpor koji trpi projektil dok putuje kroz vazduh
(A) Gustina Vazduha
-Visina- na vecim visinama gustina vazduha je manja i obratno
-Pritisak vazduha- utice na vlaznost i temperaturu
-Temperatura- utice na gustinu vazduha, sto je vazduh hladniji to je gustina vazduha veca
-Vlaznost- utice na gustinu vazduha, sto je vazduh suvlji veca je gustina vazduha
(B) Efikasnost metka utice od:
Balistickog koeficijenta
Brzine projektila

Termini koji su vezani za eksternu balistiku

Vrijeme leta
Vrijeme koje je potrebno da bi projektil stigao do cilja
Pad zrna
Koliko visine gubi projektil od trenutka kada napusti usta cjevi
Brzina metka
Misli se na najvecu brzinu koju ima projektil kada napusti usta cjevi
Balisticki koeficijent
Aerodinamicke karakteristike projektila. U obzir se uzimaju oblik, tezina i precnik projektila
Preostala brzina metka
Brzine koje metak postize na razlicitim udaljenostima.

Sta je Long-range

Long range jeste pucanje na male ili udaljene mete predvidjajuci ogranicenja oruzja, municije i sposobnosti strelca da izvede precizan pogodak u trenutku kda se nalazi pod pritiskom.
Sam zahtjev long-range moze se stoga podvesti na : gadjanje malih meta (recimo do 3cm) od 100 do 200, zatim gadjanje meta nepoznate daljine, gadjanje pokretnih i nepokretnih meta, ocenjivanje daljine, ili kao sve ovo zajedno.
Tipicna platforma za ovakvo gadjanje je obrtnocepni karabin mada i poluautomatski karabin (sa dobrom municijom i dobrim strijelcem naravno) moze da dostigne zavidne rezultate.
Zarad lakseg razumjevanja, long-range je gadjanje na velikim udaljenostima (nekoliko stotina metara). Za recimo .308 od 600-900 metara.

Balistika

Zapravo postoje dva osnovna tipa balistike: interna i eksterna. Interna se bavi onim sto se desava sa projektilom od trenutka opaljenja do trenutka kad napusti usta cevi. U principu ovaj deo balistike treba vise da interesuje one koji sami pune municiju, jer u direktnoj vezi sa bezbednoscu onog koji istu puni.
S druge strane ako koristite fabricku municiju onda nije toliko vazno da znate sta se desava unutra jer jednostavno nemate kontrolu nad tim procesom. Sto naravno ne znaci da treba da prestanete da se interesujete za ovu tematiku.
Eksterna balistika je naucni naziv za ono sto se desava od trenutka kada metak napusti usta cevi do trenutka kada stigne do cilja.
Linija vida : Prava linija koja se proteze od oka strijelca (kroz recimo opticki nisan) do mete.
Linija pravca : savrseno prava linija koja se proteze duz cjevi oruzja do beskonacnosti
Putanja metka : Trajektorija koju metak ima od trenutka napustanja cjevi do mete (balisticka kriva)
Pad : stvarni pad metka zavistan od linije pravca

Jedna od pogresno tumacenih termina jeste onaj koji govori o tome kako se metak podize navise. Zapravo metak uvek pada! Ali uistinu se podize ako se gleda od linije vida! Zapravo radi se o tome da linija vida i linija pravca nisu paralelne jer da jestu metak bi izasao iz usta cevi nize i naravno imao drugaciju trajektoriju.
Sve ovo ne znaci da se trajektorija metka ne moze pribliziti liniji vida. Naprotiv vec na nekoliko desetina metara od usta cevi upravo se ovo moze dogoditi. Uzmio zarad ilustracije .308 win za koji zelimo da pogodi u centar na 100 metara. Ako iscrtamo balisticku krivu i liniju vida mozemo zakljuciti da se ove dve linije priblizavaju vec na dvadesetak metara. Posle toga metak se “podize” (ali pada u odnosu na liniju pravaca) da bi najvecu mogucu tacku (teme) postigao na recimo 50 metara. Posle toga on pada (u odnosu na liniju vida) do cilja na 100 metara gde se srece ponovo sa linijom vida.

Srednja trajekrorija

Srednja trajekrorija je najvislja tacka iznad linije vida koju bi metak pogodio na svom putu do nulte distance. Obicno balisticke tabele imaju 100 – 200 – 300 -metarsku srednju trajektoriju. Na primjer srednja trajektorija 7mm RemingtonMag (150gr) je (otprilike) 1.3 cm na 100 metara, 5.3 cm na 200 metara i 13.2cm na 300 metara. Sto znaci da kada bismo upucavali karabin na 100 metara metak bi ocrtao putanju 1.3cm vislje na 50 metara, 5.3 cm vislje na 100 metara (ako nam je nulta distanca 200 metara), i 13.2 cm vislje na 150 metara ako nam nulta distanca na 300 metara. Zapravo maximalna trajetorija se postize prije na 55, 110 i 165 metara – tim redom ali u stvarnom svijetu su ta odstupanja stvarno zanemarljiva.
Srednja trajektorija je veoma korisna kada zelite da uporedite razlicitu municiju i punjenja.

Presecna gustina i balisticki koeficijent

U trenutku posle opaljenja na trajekroriju metka uticu: brzina, oblik i tezina. Sto nas dovodi do novih termina : presecna gustina (PG) i balisticki koeficijent(BK). Presecna gustina je nacin izrazavanja tezine metka preko kalibra. Uzmimo na primer metak tezine 100- graina : U 7mm sto je blago receno lako za taj kalibar ali je zato prilicno tesko za 6mm. Gledajuci po presecnoj gustini 100gr metak u 7mm ima PG od .177 ali u 6mm metak iste tezine ima PG od .242 . Mozda ce u sledecem primjeru biti jasnije sta je tezak metak za neki kalibar a sta lahk metak. Najlaksi metak za 7 mm (100grain-a) ima PG od .177 dok najtezi 7mm (175 gr) ima PG od .310. S druge strane 55gr metak namenjen za 6mm najlaksi metak ima PG od .133.
Balisticki koeficijent je sasvim jedna druga stvar i mjera je toga koliko je neki projektil aerodinamican. Drugim rijecima kakve su njegove sposobnosti da se bori sa vazduhom kroz koji prolazi. Izracunavanje balistickog koeficijenta nije egzaktna nauka i zato postoji vise nacina za njegovo izracunavanje ali isto tako tesko da ce dvije metode doci do istog rezultata! Najkomplikovanija stvar je u cinjenici da metak tokom leta mijenja svoju brzinu i naravno visinu. Zbog toga je najjednostavnije da se do vrednosti BK dodje od samo proizvodjaca. Svi proizvodjaci takodje imaju liste PG-e in BK-a za svoju municiju. To je veoma korisno jer da bi ste proracunali trajektoriju metka trebju vam samo tri informacije : brzina metka, BK i koje je punjenje!!!
Dalje sto treba napomenuti je to da ce svako onaj koji puni municiju (barem oni iskusniji) okvirno znati BK bilo kojeg projektila. Sama logika ociglednog ce nam reci da je recimo spicasti projektil aerodinamicniji od onog sa zaobljenim vrhom a onaj sa zaobljenim vrhom aerodinamicaniji od onoga sa zaravnjenim vrhom; sto opet znaci manji pad;... i to tim redom. Naravno na aerodinamiku projektila utice i “rep” istog pa recimo imamo one sa “oborenim” repom (sto je bolje) i one sa “ravnim” repom.